Početak turneje Žute kornjače

Foto: Krsto Borozan

No­va, ne­za­vi­sna iz­da­vač­ka ku­ća „Žu­ta kor­nja­ča” ko­ju je po­čet­kom ove go­di­ne osno­vao pje­snik Du­šan Đu­ro­vić, pred­sta­vlje­na je ju­če u Kra­ljev­skom po­zo­ri­štu „Zet­ski dom” na Ce­ti­nju. Pr­va iz­da­nja „Žu­ta kor­nja­ča“ ob­ja­vi­la je u ma­ju ove go­di­ne, a ri­ječ je o zbir­ci pje­sa­ma „Pla­gi­jat“ Du­ša­na Đu­ro­vi­ća i knji­zi krat­kih pri­ča „Oni to ta­ko div­no ra­de u ve­li­kim lju­bav­nim ro­ma­ni­ma“ Ili­je Đu­ro­vi­ća.

Za­što je „Žu­ta kor­nja­ča” to­tal­no neo­bič­na i iz­ne­na­đu­ju­ća pri­ča za Cr­nu Go­ru po­ja­snio je knji­žev­nik Og­njen Spa­hić ko­ji je re­kao da je „ne­vje­ro­vat­no, ali isti­ni­to i po­ma­lo tu­žno, no na na­šu ra­dost, ovo pr­va su­štin­ski ne­za­vi­sna iz­da­vač­ka ku­ća u Cr­noj Go­ri ko­ja po­ku­ša­va da se ba­vi is­klju­či­vo do­brom knji­žev­no­šću mi­mo bi­lo ka­kvih pret­hod­no us­po­sta­vlje­nih lo­kal­nih pa­ra­me­ta­ra, ve­za ili vred­no­snih su­do­va ko­ji pri­pa­da­ju ovom pro­sto­ru”.

- Da­kle, ri­ječ je o ne­če­mu sa­svim no­vom što se osla­nja pri­je sve­ga na is­ku­stva ma­lih ino­stra­nih iz­da­vač­kih ku­ća i nji­ho­vih po­ku­ša­ja da se pro­bi­ju na ve­li­kim tr­ži­šti­ma, što na­še ni­je. To je s jed­ne stra­ne pred­nost jer će „Žu­ta kor­nja­ča” ta­ko bi­ti vi­dlji­vi­ja i već je sa svo­ja dva iz­da­nja do­šlo do za­ču­đe­nja jer se lju­di pi­ta­ju ka­ko to i da li je mo­gu­će ob­ja­vlji­va­ti knji­ge u Cr­noj Go­ri a da iza to­ga ne sto­ji ne­ka ve­ća in­fra­struk­tu­ra - ka­zao je Spa­hić.

On je na­gla­sio da je „Žu­ta kor­nja­ča” ta­ko­đe pr­va iz­da­vač­ka ku­ća iza ko­je su­štin­ski sto­ji sa­mo kre­a­tiv­nost i strast kao i naj­či­sti­ja mo­gu­ća že­lja da se kva­li­tet­nim knji­žev­nim tek­stom do­pre do pu­bli­ke ko­ja će ga kon­zu­mi­ra­ti i na kra­ju su­di­ti o nji­ma.

- Po­red knji­ge „Pla­gi­jat” Du­ša­na Đu­ro­vi­ća, ko­ji već iza se­be ima jed­nu knji­gu ko­ju je ob­ja­vio kao sa­mi­zdat, „Žu­ta kor­nja­ča” je kre­nu­la sa no­vim ime­nom na na­šoj sce­ni a ri­ječ je o Ili­ji Đu­ro­vi­ću, ko­ji je po mom su­du i vi­đe­nju sa­vre­me­ne pro­ze, je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih no­vih gla­so­va na eks ju­go­slo­ven­skoj sce­ni. Nje­go­va knji­ga „Oni to ta­ko div­no ra­de u ve­li­kim lju­bav­nim ro­ma­ni­ma“ je je­dan ne­vje­ro­vat­no za­ni­mljiv iz­raz žan­ra krat­ke pri­če. Ono što je ve­o­ma ri­jet­ko za mla­de lju­de, Ili­ja je već sa pr­vom knji­gom uspio da svoj ru­ko­pis po­sta­vi me­đu naj­zna­čaj­ni­je no­ve pred­stav­ni­ke krat­ke pri­če na na­šem je­zi­ku - re­kao je Spa­hić.

Go­vo­re­ći o knji­zi „Pla­gi­jat” Du­ša­na Đu­ro­vi­ća, Spa­hić je re­kao da je u ovoj knji­zi sve bo­lje od na­slo­va dok je za nje­go­vu pr­vu knji­gu po­e­zi­je „Bu­kov­ski, ču­jem da si pre­bio He­min­gve­ja“ ka­zao da je pred­sta­vlja­la pre­kret­ni­cu u cr­no­gor­skoj po­e­zi­ji.

Foto: Krsto Borozan

Na knji­žev­nom dru­že­nju u Zet­skom do­mu go­vo­rio je i Du­šan Đu­ro­vić ko­ji je re­kao da je na ide­ju da osnu­je iz­da­vač­ku ku­ću do­šao sje­ća­ju­ći se is­cr­plju­ju­ćeg iz­da­vač­kog pro­ce­sa i po­du­hva­ta sa­mi­zda­ta kao i lju­bav pre­ma pro­ce­su ra­da od­no­sno pi­sa­nju i sre­đi­va­nju ru­ko­pi­sa. Uz pod­sje­ća­nje da je di­zajn ko­ri­ca za „Pla­gi­jat“ ura­dio Vuk­ša Vu­jo­še­vić, di­zajn tek­sta Bri­gi­ta An­to­ni a knji­gu ure­di­la Isi­do­ra Gli­šić, Đu­ro­vić je re­kao da je ri­ječ o lju­di­ma sa ko­ji­ma je bi­lo li­je­po ra­di­ti.

- Bu­du­ći da zna­mo da se u Cr­noj Go­ri ali i u re­gi­o­nu de­ša­va da se kao ured­ni­ci pot­pi­su­ju lju­di ko­ji mo­žda ni­je­su ni pro­či­ta­li ru­ko­pis, ja­ko mi je dra­go što mo­gu da ka­žem da iza stav­ke ured­nik sto­ji ime Isi­do­re Gli­šić ko­ja je od­ra­di­la ogro­man i pri­je sve­ga ja­ko do­bar ured­nič­ki po­sao - re­kao je iz­me­đu osta­log Đu­ro­vić na­kon če­ga su pri­sut­ni ima­li pri­li­ku da ču­ju di­je­lo­ve iz dva ob­ja­vlje­na dje­la „Žu­te kor­nja­če”.


Z. Pe­ta­no­vić, Dnevne novine Dan