Melodi je stajala ispred panela i mlatila praznu
slamu. Moj zadatak bio je da dam testimony.
Mene su kao proganjali i treba da kažem kako je biti gonjen. Nije to imalo
nikakve veze sa istinom. Melodi je nosila plavu haljinu, imala je dobre mišiće,
dobre noge. Sva je bila dobra. Nosila je otkopčane sandale, stalno je
ponavljala Russia, Russia, misleći da
je tamo grozno. Moj zadatak bio je da govorim četrnaest minuta. Svakom po
minut, rekao sam na početku. Danac sa drugog kraja stola nasmijao se toj jadnoj
fori. Počeo sam da mucam i serem, Melodi nije gledala, a njih četrnaestoro
slušalo me je kao po kazni.
Kasnije
sam provjerio, ta Melodi jednom je gostovala u Aljazeera English dnevniku. Pažljivo sam pogledao njen nastup,
disala je duboko dok je čekala pitanja voditelja. Znak da je poznavala tremu.
Bila je to kruna njene karijere, kao i serija članaka sa potpisom na Huffington Postu. Naravno, koka tog
ranga vidjela je da pred sobom ima budalu. Da me gospodin Čađo, crnogorski član
organizacije Young Reporters, nije
predstavio kao genijalnog urednika i novinara Melodi bi već shvatila da sam
skoro bez posla, kako suštinski umirem na poslu, i sanjam sebe kao bogataša
koji ne radi ništa.
Dok sam skidao košulju da pokažem bicepse mora da
sam joj izgledao gadno, masne kose, pogrešnog akcenta. Sala je bila obična rupa
sa drvenim stolom i masivnim stolicama koje su ždrale prostor. Prvi dio
seminara obavljen je u podrumu, ali sad tamo treniraju lokalni igrači tanga.
Znao sam te ljude koji igraju tango. Oni vole da se druže, uglavnom su
usamljeni i pokušavaju da osmisle život tako što će naučiti nekoliko koraka.
Kupiće haljinu ili lakovane cipele, i bosim nogama nakon treninga opipati
ledeni brijeg hedonije, početak dobrog života koji se rađa u pulsu stopala. Za
razliku od njih, ja ne znam što sam radio na glupom seminaru, sa glupom
rečenicom koju nikako da završim, jer Melodi je isplazila jezik. Na stoti dio
sekunde, ali isplazila ga je i srušila mi koncentraciju. Kasnije će na Tviteru
izaći objava, novinarima prijete, sve ih
više napušta profesiju, ali to neće biti istina, jer o tome nisam govorio,
to je prenijela plava Finkinja, tako je ona razumjela moje teze i sasula ih u
debeli palac koordinatorke, nekakve Sanele Bakalbašić, domaćice seminara u
čijem će se smartfonu desiti konačni prevod, treća ruka nevažne priče ni o
čemu. Jer taj seminar, kao i svi seminari, nije važan zbog diskusije, već zbog
mogućeg seksa. Samo zbog gospodina Čađa pristao sam da govorim na engleskom,
iako ne volim taj jezik, osim kad ga govore Francuzi, kao Melodi.
Svi su izvukli ajpedove iz gaća i čitali koješta.
Karijeru nisam imao, pa nije bilo ni važnih stvari koje su mogli da čuju.
Nikakav novinar. Možda sam malo bolje pretraživao internet od drugih. Kad se
sve završilo ukucao sam Melody Tigana i
našao ime na spisku pariške teretane All
Star Boxing. Istina je da je bila bokserka, da je ring napustila zbog
povrede i predala se izučavanju ljudskih prava. Ali ono što je važnije, stajala
je kao kip, guzata i snažna, iznad svih nas, posebno podbadajući Mašu iz
Rusije.
Maša nije znala engleski i svima se osmjehivala,
svi su srali po Mašinoj Rusiji i baš mi je bilo žao – ostavljena na milost
pederu Jermenu od prekoputa koji je karijeru počeo sa petnaest godina kao
voditelj za djecu, zatim kao vojni novinar, da bi na kraju završio ovdje, u
hotelu Bambi, slobodan, sa ogromnim ručnim satom, zalizanom frizurom i sve
manje snage da sluša, a kamoli prevodi dobroj Maši koja je sve bljeđa i moja je
pretpostavka da krvari. Maša krvari dok Melodi viče Russia, Russia, Melodi ima krasne guzne mišiće, usku jebozovnu
kragnu i gola ramena, Melodi ima kosu na razdeljak što buja u kolutovima
pramajke Afrike, odakle je prošle sedmice krenulo roblje i udavilo se u moru,
jer Melodi i njena kurčeva Evropa neće da mrdnu palcem, tako je sigurno mislio
Čađo, očigledno pod naletom griže savjesti – noć ranije popio je čašicu više i
rekao Sorry to interrupt. Do you have such a good ass because you are
a boxer, or a negro?
Maša me je gledala ravno u oči, a Melodi je
pozvala prisutne da me nagrade aplauzom. Bolje da su me nagradili dobrom
dnevnicom, možda bih pola potrošio u samom hotelu Bambi, popio na brzinu
nekoliko pića, bio bih dovoljno pijan da mi engleski bude bolji, poveo bih Mašu
i Melodi do podruma na ples. Ali novca nije bilo i zahvalio sam se svima,
posebno Finkinji, jer mi je dala adresu nekog Kaurasmakijevog festivala.
Krenuo sam pravinom ka magistrali. Red prigradskih
kuća bio je beskrajan, hodao sam i gledao dvorišta u sjenci kivija i loze, sa
crnim vezanim psima koji nervozno njuše. Išao sam dvadeset minuta dok nisam
stigao do mosta. Stao sam na sredinu i izvadio telefon, već sam bio na Tviteru,
već je postojala objava da mnogi novinari napuštaju profesiju. Ugasio sam
telefon iznad nabujale rijeke. Bio sam zadovoljan što me više nema na opasnoj
mreži o kojoj Melodi priča, na aplikaciji koja spašava reportere od hakera i
uhoda što mogu da ti ukradu poštu. Onda ti nađu sliku koju si poslao partneru i
ucjenjuju. Naravno da su svi za stolom pomislili kako bi bilo dobro imati fotku
Melodi bez odjeće, naravno da je hotel Bambi, cijelo osoblje, bilo ponosno što
su ugostili prvu negro, ako ne
računamo jednog fudbalera koji je svratio na piće, a gazda ga tjerao da se
slikaju sa tri podignuta prsta. Ali to je bilo davno, niko to ne računa, ostala
je samo fotografija na zidu i gospodin Čađo se ponudio da objasni Melodi značenje
tri prsta u pravoslavlju, pokušao je da se izvuče iz govana u koja je upao noć
ranije.
Mirno sam nastavio ka centru. Mislio sam kako ću
uvijek biti na strani maltretirane Maše, njenih krvavih pečata koji samo što se
nisu pojavili ispod bijelog šortsa, na strani Maše Medvedev, Ruskinje i budale,
gospođe koja nema pojma zašto je došla na seminar i zašto se svi smiju dok
Melodi govori Russia, Russia – takve
gadosti više neće biti dio mog života, palo mi je na pamet dok sam prolazio
pored prizemnih kuća u kojima su živjeli ludaci spremni da ratuju, iako hotel
Bambi ima gošću tagovanu na Huff Postu.
Bilo mi je svejedno, samo sam znao da me više nema na mreži i da želim rasnog,
krvožednog psa širokih pleća, koja bih mu mazao kozjim lojem dok ne poludi.
